preskočiću početak,
sredinu
i kraj
i staviću samo jednu
crnu tačku,
na sred belog lista papira.
I najveći majstori slikarstva
kada dožive kulminaciju
stvaralačkog opusa,
zafrljače kofu boje na platno,
razmažu je rukama i nogama
i proglase to za svoje remek delo.
E, pa i ja svoju tačku od crnog mastila,
svečano proglašavam
za remek delo,
ali ne bez realne osnove ,
jer po svojoj sadržini ona to i jeste .
U njoj je posebnom tehnikom
kodiran opis tvojih očiju i osmeha,
istančan ukus, prefinjen karakter,
neurotransmiteri tvog ingenioznog mozga
i papilarne linije tvojih otisaka prstiju
(u slučaju provere autentičnosti glavnog lika)
Tačno znam
( majke mi, imam viziju )
da će moja tačka izazvati revoluciju
u opšte prihvaćenom i pomalo zastarelom načinu
pisanja poezije.
Obožavaoci će euforično vrištati
na književnim večerima,
tražeći crnu tačku na bis.
Srednjoškolci će je učiti napamet
i dobijati petice iz književnosti,
velike kao vrata, za kraj godine.
Zaljubljeni će je recitovati
na mesečini.
Generacije i generacije ljudi
prenosiće moju savršenu tačkicu
sa kolena na koleno,
kao neprocenjivu vrednost.
A ja ću tada sa neba gledati dole
i reći ću ti, ne bez ponosa
( jer i anđeli imaju trunku ponosa, pogotovo oni koji su nastali od ljudi, zato im Bog to ne uzima za zlo) :
"Da nije bilo tebe, ne bi bilo ni moje savršene tačke.
El' vidiš sad koliko je moja ljubav bila velika,
iako smo živeli na onom šugavom svetu
u kalu ljudske gluposti,
bede i jada . . ."
Ana San Snova Milinović
Нема коментара:
Постави коментар